Ispovedanja muškaraca za šankom diskoteke

Ima nečeg neobjašnjivog u tome da je pojedinim pripadnicima jačeg pola (da ne bude zabune – muškarcima) lakše da se ispričaju, izjadaju, povere jednoj šankerici nego svojim prijateljima, pa čak i ženi ili devojci. Svakako im je lakše da se povere barmenu nego svom

coco-cafe-disco-bar

psihologu. Ne znam za Srbe, ali ja sam to iskusila radeći za barom ženevske diskoteke „Reve d’o“ (San pored vode) koja se nalazila na obali francusko-švajcarske reke Rone.

Kao šankerica naslušala sam se svakakvih priča. Moj posao je zahtevao da tri dana nedeljno, služim piće gostima od 11 sati uveče do 5 sati ujutru (želim da naglasim da sam češće radila za garderobom). Ipak sam zarađivala dovoljno za stan i hranu, što je bilo nemoguće u Beogradu. Plata je tih godina, početkom 21. veka, bila 20 švajcarskih franaka po satu, a to je odgovaralo istoj sumi u evrima. Diskoteka je bila veoma popularna, ni previše skupa, ni previše jeftina, svi su znali za nju i bila je uvek krcata.

Osoblje i šef su me tu prozvali „Kolonel“ (pukovnik), kažu da sam imala takav tvrdokoran stav, a ja ipak mislim da sam to ime zaslužila zbog svoje kase, koja je uvek, na kraju večeri, bila tačna u franak. Moja računica je bila jednostavna, lepo se provedem i na kraju me još i za to plate.

Od ostalih barmena tu je bila i ćerka brazilskog diplomate, švajcarski student medicine, doktorantkinja filozofije na Univerzitetu u Ženevi, postdiplomac političkih nauka iz Bolivije. Dakle, bila sam u odabranom društvu željnog dobre zabave, ali i zarade.

Svako veče je bilo posebno u zavisnosti od posetilaca. Ali, jedna noć mi se baš urezala u sećanje. Negde oko ponoći, diskoteka je bila još poluprazna. Gnjavila sam limun za kajpirinju u mraku. Ipak, povremeno su preko mene preletali zraci trepereće rasvete.

Votka šot“, kazao je tridesetogodišnji, crnokosi mladić.

Nije bio lep, bio je čak i mršav, nepravilnog nosa, stisnutih usana.

Delovao mi je nekako previše tužno, dok je sedeo na barskoj stolici i to sam, bez društva. Popio je brzo čašicu i naručio još jedno piće, pa još jedno i tako redom.

Napićeš se“ rekla sam u jednom trenutku.

I želim da se napijem“, glasio je njegov odgovor.

Pa, šta te toliko muči?“, upitala sam ga.

Ja sam ginekolog“, odgovorio je Fransoa, kako mi je potom rekao da se zove. Nešto kasnije izvadio mi je i vizit kartu, jer mu nisam odmah poverovala.

Pa dobro, ti si ginekolog, šta je u tome loše“, bila sam začuđena.

Nemam stalnu devojku. Ne mogu da sastavim vezu dužu od dva meseca. Sve su bile toliko ljubomorne da su brzo raskidale sa mnom“.

To je zaista tužno“, saosećala sam se sa njim i upitala (misleći da su žene u Švajcarskoj neka posebna sorta). „A pacijentkinje, da li ti se nabacuju? Mislim, ovaj, da li ti se nude? Znaš šta mislim?“

Pa dešava se. A ja onda pokušavam da ih odbijem, ali priznajem nekad bih i pristao“.

To te i pitam jer je moja ovdašnja drugarica, inače Portugalka, zaljubljena u svog ginekologa“, odgovorila sam ja. Gajiti toliko emocija prema lekaru i nije toliko čudno u Švajcarskoj, jer su njihovi lekari među najuglednijima u svetu i naravno imaju astronomske plate.

Ginekolog mi je odgovorio: „Pa sve je to normalno. Ali ja ne mogu da imam dužu vezu, zbog posla kojim se bavim. Zato sam i sam i depresivan i ne vidim izlaz. Ljubomora žena čini čuda. Daj još jedno piće“, insistirao je Fransoa i upitao mene:

A ti otkud ti ovde?“

Da ne dužim mnogo, ja ovde slušam sve koji sednu za bar. Eto baš pre neki dan bio je jedan mladić Mark. Sedeo je tako kao ti i pokazivao mi mađionačarske trikove. Baš je bilo zabavno. Tražio mi je telefon. Pošto sam studirala i Matematički fakultet u Beogradu, napisala sam mu nekoliko jednačina, čijim bi rešenjem dobio moj broj telefona. Sedeo je do kraja, do pet ujutru. Ipak je rešio zadatke. Napomenuvši da on lično poznaje pevača londonskih rok grupa Blur i Gorillaz, rekao mi je da će me zvati“.

I šta se onda desilo?“, upita ginekolog.

Pozvao me je i rekao da on nekako ipak više voli da ja stojim za ovim barom, dok mi on ovde u diskoteci priča“, odgovorila sam pomalo razočarana i nastavila: „A što se tiče tvog problema nekako će se rešiti, sigurna sam. Čudne su žene u Švajcarskoj, ima u Ženevi i mnogo strankinja, ko zna na koga si u stvari naleteo. Evo poznajem jednog švajcarskog lekara psihijatra – seksologa. On je rešio da isproba što više žena, ne bi li bio bolji u svom poslu ( a verovatno i izlečio svoje komplekse). Priznao mi je da je čak spavao sa afričkim prostitutkama u automobilu na putu do Milana. Kaže, želeo je da proba.

Fransoa, opusti se i radi sa uživanjem svoj posao, a pravu devojku ćeš već nekako naći“, zaključila sam u maniru profesionalnog psihologa.

Ono što nisam rekla tom ginekologu, a ni nikom drugom u diskoteci, bilo je da mi je seksolog u stvari drug koji je, znajući za moj posao u diskoteci, naglasio da ja sprovodim psihoterapiju za barom. Stvarno je ružno reći da su posetioci bili moji pacijenti, ali kao što napisah, svega sam se ja tu naslušala tokom tri godine rada.

Saznala sam od jednog Engleza, koji radi sa naftom, da tog izvora energije ima još sasvim dovoljno na svetu, još dugi, dugi niz decenija (ili čak vekova ?!). Mladi biznismeni su mi objašnjavali kako je moguće sakriti porez od države Švajcarske i rekli mi da treba svu nekretninu prebaciti na firmu (onda je porez valjda nula franaka).

Jedan dizajner, španskog porekla, mi je rekao da vara svoju devojku bar jednom nedeljno, ali da je i dalje obožava zbog zajedničkog deteta. A čula sam i da je jedan naš čovek platio 700 franaka sobu za jednu noć, u čuvenom ženevskom hotelu kako bi spavao sa nekom našom manekenkom, koja je radila u Njujorku. Ona mu je valjda na toliki trud odgovorila „Pih, pa i nije nešto“. Mislim da je on dodatno platio i raskošnu večeru.

Psihoterapija ili ne, šankerski posao u Ženevi je veoma sličan tome. Kako ne znam kako i kome da ispričam i rasporedim podatke koje verovatno nisu ni bili namenjeni meni, pišem javno ovu priču, pa će valjda informacije, od usta do usta, stići do njihovih devojaka, žena, prijateljica…

Tamara Kuzmanović – Tamkuz (2014)

Moje kratke priče možete pročitati klikom na istoimenu kategoriju desno na naslovnoj strani mog bloga tamkuz.wordpress.com Hvala na čitanju

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s