Može li ona biti laka ženska?

handiccaped-personDugačkim štapom počešala je otečena stopala. Telefon je zazvonio i ispao na pod sa kreveta od vibracija koje su tom prilikom nastale.  Lejla je pogledala ovlaš u pod, da se uredjaj nije raspao i nije ni pokušala da ga dohvati. Na dugu i upornu zvonjavu telefona nije odgovorila.

„Kako smrdi ovde!“, uzviknula je sredovečna crnokosa Marija sa svojim španskim akcentom, ulazeći u malenu i skromno nameštenu studentsku sobu sa jednim krevetom, stolom i ormarom.

„Opet si zakasnila, zato i bazdi“, odbrusila je ljutito Lejla, pokušavajući da nadglasa muziku sa TV-a.

Marija je prebacila jednu Lejlinu nogu sa dušeka na pod, povukla drugu i stavila u sedeći položaj podebelu dvadesetogodišnju devojku. Zatim je iz jednog poteza dovukla invalidska kolica iz hodnika.

„Prvo da odemo u toalet“, rekla je Peruanka Marija.

„Pa, sad kad si zakasnila, nema ni potrebe, osim da se okupam“, zasiktala je devojka uhvativši se za nos i dodala da će se žaliti socijalnoj službi na njen rad.

Peruanku  je zanimalo šta će danas Lejla raditi, pošto bude očistila njen krevet od mokraće i naravno, posle njenog kupanja. Na to pitanje Lejli su se zacaklile oči i umesto da odgovori da će učiti, jer je boravila u Ženevi kao studentkinja prava iz Alžira, morala je da prizna da ima druge planove.

„Danas mi dolazi Ahmed“, umalo je vrisnula Lejla, „ko zna kakve će mi poklone doneti“.

Mariju nije ni zanimalo koja je osoba u pitanju, pa ništa nije upitala, samo je tiho, više za sebe promrsila „Pretprošle nedelje Said, prošle nedelje Aziz, a ove nedelje neko novi…“

Polako je odvezla hendikepiranu devojku u kolicima do sobe sa internet vezom i kompjuterima, gde je Lejla mesecima svakodnevno provodila vreme na Forumima za upoznavanje.  Radnicu socijalne službe je zanimalo kada Lejla planira da saopšti novom udvaraču – Ahmedu iz Francuske da je ustvari invalid.

„Neka se sam uveri u to kad dodje“, iskustvo je naučilo Lejlu da je tako najbolje.

„Menjaš muškarce jednom nedeljno u tvojoj spavaćoj sobi. Da nisi hendikepirana, neko bi pomislio da si kurva“!

A ne,  to ne, pomislila je alžirska studentkinja u Ženevi. „Kurva je zaista plaćena, ja nisam“, rekla je ovaj put glasno da bude čak i njoj samoj jasno.

Nešto kasnije na vratima Lejline sobe se pojavio tridesetogodišnji muškarac, očito Ahmed sa internet foruma jer ga nije lako prepoznala.  Svako tamo stavlja neku najbolju fotografiju  koja ne odgovara stvarnosti.

„Nisi mi rekla da si tako slatko punačka. Ja baš volim debele. Debela znači – bogata“, pljesnuo je rukama Ahmed videvši je kako sedi na krevetu.  Osmeh na njegovom malo tamnijem licu, ostao je da stoji i kad je nekoliko sekundi kasnije ugledao invalidska kolica pored kreveta.

Hteo je da je pita da ustane da vidi koliko je visoka, hteo je da je zagrli tom prilikom, a da ne nasrne na nju na krevetu, sa ulaza sobe, hteo je da mu ona kaže da su to kolica nekog drugog, hteo je da joj predloži da prvo večeraju u nekom obližnjem restoranu, ali…ali… osmeh na njegovom licu je počeo polako da se krivi u izraz čuđenja i zapanjenosti. Čak je boja njegovog lica postala pomalo crvenija nego pre nekoliko sekundi.

„Iznenadjenje“,kriknula je Lejla otkopčavši džemper ispod kojeg se nazirao samo crveni brushalter, sa sve golim naduvenim nogama i toplim soknama u crnoj mini suknji. Pogledala je u invalidska kolica, u koja je piljio Ahmed i tiho mu objasnila: „Pravim muškarcima ništa ne smeta“.

Mladić se srušio na pod, prvo doduše na kolena, zatim se okrenuo na ledja i široko raširio ruke. Ostao je nem, nijedan izraz na nejgovom licu nije bio postojan , piljio je čas u Lejlu, čas u vrata, čas u nekog pauka u uglu sobe, čas u uključen televizor, ali reči nisu izlazile iz njega.

„Mislim da je sve malo prebrzo. Brushalter je baš seksi, ako si na to mislila i rekao bih, da…, rekao bih da imaš i velike grudi, baš onako kako volim“, prozborio je posle čitavih pet minuta ćutnje. „Da nam donesem nešto za klopu?“, ustao je brzo. Lejla je bila oduševljena.

„Rekao si mi da ćeš mi biti dečko? To još važi? Zar ne? Rekao si mi preko Interneta da smo stvoreni jedno za drugo. Da ti se svidja moja fotografija i moji stavovi o braku. Nisi oženjen, zar ne?“, sve su to bila pitanja kojima je studentkinja iz Alžira zasula prestravljenog Francuza poreklom iz Maroka.

Ahmed nije znao šta da joj odgovori osim da dolazi za 15 minuta sa hranom i zaista se ubrzo vratio sa arapskom hranom (falafelom i kus-kusom). Već više pribranom, široki osmeh se ponovo vratio na lice mladića i zubima je škrgutao dok joj donosio hranu i pribor za jelo u krevet.

„Sise su ti sa tim čipkastim crvenim brusom baš sjajne,  a ako te prevrnem na stomak mislim da će mi se i tvoje poveće dupe baš dopasti i da ćemo ove noći uživati. Mmmmm. Ja ujutru imam voz za Lion, jer sutra posle podne radim u kebabu, ali ova noć će nam baš biti sjajna za provod“.  Lejla je halapljivo jela i namignula mu složivši se sa njim.

Nekako su voleli cele noći. Ne onako kako je Ahmed navikao, ali svakako da je Lejla verovala da je to njen budući dečko kako je obećao.  Mladić se izvukao iz kreveta dovoljno rano, pre nego što je Marija probudila.

„Lejla, ove nedelje vidim debelu zlatnu ogrlicu na tebi. Mora da je mladić mnogo religiozan čim ti je ostavio tako skupocen poklon za razliku od onih prethodnih“, suvoparno i već naviknuto na ovakve situacije prokomentarisala je ujuru radnica socijalne službe, ulazeći u prostoriju.

„Ne budi pakosna, Ahmed je moj budući muž“.

„Ne bih rekla, na stolu stoji cedulja da je već oženjen“,  pročitala je Marija ipak saosećajno.

„Lažeš, rekao mi je da ćemo se veriti. Ne mogu da verujem. Ostavio mi je ovako debelu zlatnu kajlu oko vrata i vratio se odmah svojoj ženi?  Ne mogu da verujem“, zajecala je Lejla.

„Žena mu je u Maroku. Draga, a da ti malo učiš ta prava, da te bar ne izbace iz Studentskog doma? I ranije se slično dešavalo“.

Lejla je znala da je Peruanka upravu, ali je i posle odlaska u toalet opet zaspala čvrstim snom. Sutra će prekopirati seminarske radove od koleginice i tražiti novog momka. Bar to nije teško. Ima toliko potencijalnih kandidata na tom forumu na internetu, a i svaki je vikend zanimljiv.

„Pa i ovog si brzo prebolela“, zaključila je Marija, a arapska studentkinja u Švajcarskoj joj je odgovorila odsečno „Gubi se“, pomislivši uz smešak da je ipak i bogatija za jednu predivnu zlatnu ogrlicu od nekog pobožnog Ahmeda iz Francuske.

Tamara Kuzmanovic – Tamkuz (2016)

Hvala vam što pratite moj blog tamkuz.wordpress.com Ukoliko želite da pročitate i ostale moje kratke priče, pesme, tekstove na engleskom i francuskom jeziku, potražite sa desne strane stranice na blogu u rubrici Kategorije (Categories). Vaši komentari su dobrodošli!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s